Ime Dušan Simić retko kome išta znači u kontekstu savremene svetske poezije. Čarls Simić je već nešto sasvim drugo. A upravo je Dušan, emigriravši u Ameriku sa roditeljima nakon Drugog svetskog rata, postao Čarls, jedan od najcenjenijih američkih pesnika današnjice.

“Moju turističku agenciju vodili su Hitler i Staljin” – Čarls Simić

Dobitnika Pulicerove nagrade 1990. godine rat je zatekao u Beogradu odakle je bio primoran da se seli nekoliko puta ne bi li izbegao ratna dejstva. Simić je kasnije govorio: “To što sam bio jedan od miliona izbeglica ostavilo je trag na meni. Pored sopstvene nesreće, svedočio sam i mnogim drugim. Još uvek sam zapanjen svim tim zlom i glupošću koje sam u životu imao prilike da vidim.”

Ratna iskustva značajno su uticala na formiranje Simića kao pesnika. Njegova poezija obiluje teškim slikama, mračno realističnim portretima nasilja i očaja. Kako su kritičari primetili, Simić, diplomac Univerziteta u Njujorku, muž i otac u pragmatičnoj Americi, vraća se, kada piše pesme, u svoju podsvest i sećanja iz ranijeg života. Simićeva poezija nije uvek mračna – često oslikava i začuđenost, opevava osećaj da je pesnik deo komične istorijske predstave u kojoj je on, dečak iz opustelog ratnog Beograda, postao veliki američki pesnik.

Charles Simic
Ilustracija: Zoran Tucić [CC BY-SA 3.0] sa Wikimedia Commons

“The World Doesn’t End”, knjiga za koju je Simić 1990. dobio Pulicerovu nagradu, zbirka je pesama u prozi u kojima pesnik na sebi svojstven, džezerski način, piše o običnom i neobičnom, prozaičnom a ponekad i bizarnom.

Toplo preporučujemo ovu knjigu Čarlsa Simića, a oni koji žele da je pročitaju u njenom izvornom obliku, na engleskom jeziku, mogu da svrate kod nas u Kutak!

Priredio: Marko Aleksić

Advertisements