Kao i njegovi prethodnici, predsednik Donald Tramp planira da održi uspomenu na Mesec istorije američkih crnaca, javnom proklamacijom, svečanošću i prijemima u Beloj Kući, u čast državljana Sjedinjenih Država koji su afričkog porekla.

Mesec istorije Afroamerikanaca smatra se jednom od najstarih organizovanih istorijskih proslava u SAD, i predsednici Sjedinjenih Država ih već decenijama obeležavaju proklamacijama i svečanostima.

Istoričar Karter G. Vudson koji se školovao na Harvardu, osnivač Udruženja za istraživanje afroameričke istorije, započeo je sa tradicijom ove proslave koja je kasnije postala Mesec istorije američkih crnaca.

Vudson, sin oslobođenih robova iz Virdžinije, došao je na ideju o obeležavanju Nedelje istorije crnaca, prvi put u februaru 1926. godine, da bi podstakao američke crnce da postanu zainteresovaniji za sopstveno nasleđe. Bio je zabrinut jer crnačka deca u školama, na početku dvadesetog veka u Americi, nisu učila ništa o dostignućima svojih predaka.

CARTER_G._WOODSON_-_TEACHER,_HISTORIAN,_PUBLISHER_-_NARA_-_535622

“Ako neki narod nema istoriju, ako nema vrednu tradiciju, on postaje zanemarljiv faktor u očima svetske javnosti i u opasnosti je da iščezne,” govorio je Vudson.

Vudson je odabrao da Nedelja istorije crnaca bude u februaru, jer su tada bili rođeni predsednik Abraham Linkoln i Frederik Daglas. Linkoln je rođen 12. februara, a Daglas, bivši rob koji nije znao tačan dan svog rođenja, proslavljao je 14. februar. Uz pomoć crnačkih novina, Vudson je promovisao nedelju koja uključuje ove datume, kao vreme koje treba da se posveti istoriji Afroamerikanaca i kao deo svečanosti koje su već bile u toku.

Vudson je Nedelju istorije crnaca video kao vreme za učenike da razgovaraju o afroameričkoj istoriji o kojoj su učili tokom čitave godine, a ne kao jedinu nedelju u kojoj se priča o istoriji crnaca, kaže Daril Majkl Skot, profesor istorije na Hauard Univerzitetu i bivši predsednik ASAAH-a (udruženja za istraživanje života i istorije Afroamerikanaca). Vudson se kasnije zalagao za pokretanje Godine istorije crnaca, govoreći da tokom školske godine “predmet koji dobija pažnju samo tokom jedne od 36 nedelja, neće nikome mnogo značiti.”

Jedno po jedno, nekoliko mesta, uključujući Zapadnu Virdžiniju 40-tih godina i Čikago 60-tih, proširila su proslavu u Mesec istorije crnaca. Građanska prava i “Black Power” pokreti zalagali su se za javnu promenu u Mesec istorije crnaca, kaže Skot, i 1976.godine, na 50-tu godišnjicu od početka Nedelje istorije crnaca, ASAAH ju je promenio u Mesec istorije crnaca.

Svaki predsednik, od Džeralda R. Forda do Baraka Obame, dao je izjavu u čast duha Meseca istorije Afroamerikanaca.

Ford je bio prvi koji je odao počast i obeležio Nedelju istorije crnaca, govoreći da je priznanje “najprikladnije” jer je država razvila “zdravu svest od strane svih građana o dostignućima koja su predugo bila nepoznata i neslavljena.” Sledeće godine, Ford je održao prvu komemoraciju Meseca istorije Afroamerikanaca, govoreći da ovom proslavom “možemo iskoristiti priliku da odamo počast dostignućima američkih crnaca u svakoj oblasti života kroz istoriju, koja su prečesto zapostavljena.”

Predsednik Džimi Karter je 1978. godine dodao da ovo proslavljanje “daje svim Amerikancima šansu da se vesele i da pokažu da se ponose nasleđem koje toliko doprinosi našem načinu života.” Predsednik Ronald Regan je 1981.godine rekao da je “razumevanje istorije Afroamerikanaca ključ razumevanja snage naše nacije.”

Tramp je izdao proklamaciju, u četvrtak, proglašavajući februar za Nacionalni mesec istorije Afroamerikanaca. Tekst imenuje Ketrin Džonson, matematičarku i jednu od tri crnkinje čije su uloge u istraživanju svemira istaknute u skorašnjem filmu “Skrivene brojke”.

Prevela i prilagodila: Tajana Bulajić